Mantili za studente farmacije - najjeftiniji u Beogradu

Upozorenja pojedinih farmaceuta, koja su u avgustu plašila pacijente, da bi početkom jeseni moglo da dođe do nestašice lekova, nisu se, bar zasad, obistinila. U rafovima nedostaje po neki lek, ali i u državnim, i u privatnim apotekama kažu da ozbiljnijih nestašica nema. Ako je neki preparat trenutno deficitaran - ima zamena.
Medicinski mantili od holadnskog kepera. Garancija kvaliteta i lakog odrzavanja. Uniforme Katic.
Za mnoge je to još jedan dokaz da su priče o mogućoj ozbiljnoj nestašici lekova, koje su uglavnom stizale iz privatnih apoteka, bile samo pokušaj pritiska na Vladu Srbije, da pozitivno odgovori na zahtev proizvođača lekova, podnet krajem juna. Oni traže da se cene lekova usklade sa rastom kursa evra, ali odgovor još nisu dobili. Sad se nezvanično čuje da bi do korekcije cene lekova moglo da dođe poslednje nedelje oktobra, ali se sa teriminima poskupljenja i ranije kalkulisalo.
Republicki zavod za zdravstveno osiguranje kupio je od dobavljača 13 citostatika kojih je bilo ponestalo u onkološkim centrima. - Dodatno je kupljeno 6.000 pakovanja citostatika sa C liste, koji su na posebnom režimu izdavanja - kaže Vladan Ignjatović iz RZZO. - Ta dodatna nabavka je koštala 400 miliona dinara. Prošle nedelje počele su isporuke bolnicama „kselode“ i „herceptina“ za terapiju raka dojke, “taksotere“ protiv raka pluća, „mabtere“ za lečenje tumora limfnih žlezda i drugih citostatika.
Ako nekih lekova možda i nema zbog niske cene, sa drugima je problem u proizvodnji. Takav je, recimo, slučaj sa nitroglicerinom. Zbog štrajka u „Srboleku“ nije bilo proizvodnje, pa se u privatnim apotekama nitroglicerin pojavljuje povremeno i na kašičicu, a u državnim još ima zaliha.
- Nitroglicerina ima u rafovima naših apoteka - kaže mr Milana Dučić, iz Apotekarske ustanove Beograd. - Nedostaje „baktrim“, ali imamo paralelu. Deficitaran je „eritromicin“ sirup za decu. Nema „karbapina“ za terapiju epilepsije, ali imamo „Galenikin“ lek. Vitaminske „viganol“ kapi, koje su povučene sa tržišta zbog kapaljke još nisu stigle, a nema ni „nistatin“ kapi. „Minirin“ sprej bi trebalo da stigne.
I farmaceuti iz Saveza privatnih apoteka kažu da su nestašice sporadične.

Medicinske uniforme po Vasim merama

O državnim i privatnim lekarima

Narednih dana u skupštinsku proceduru ulazi predlog zakona koji se komplikovano zove, a odnosi se na ostvarivanje zdravstvene zaštite. Osnovni razlog za donošenje ovog kratkog zakona od nekoliko članova je vraćanje prava zdravstvenim radnicima zaposlenim u državnoj službi, datog 2005, a delimično ograničenog 2008. godine, da zasnivaju dopunski radni odnos bilo u državnim bilo privatnim zdravstvenim ustanovama. Na prvi pogled, reč je o ustavnom pravu građana da biraju gde će i koliko će raditi, ali se, u suštini, legalizuju vrišteći konflikt interesa i golema nepravda. Naime, zdravstvene radnike u radno vreme treba da plaća država, a po podne i uveče –pacijenti. To potezanje „dve sise” s puno osnova se poredi sa inače nezamislivim pravom tužioca da istovremeno bude branilac optuženome ili s pravom sudije za prekršaje da dodatno zarađuje kao policajac.

Kao obrazloženje zakona zvanično se nude četiri razloga od kojih nijedan ne bi mogao da izdrži ozbiljniju kritiku. Navodna težnja za obezbeđivanjem „dostupne zdravstvene zaštite svim građanima” zakonom se pretvara u svoju suprotnost jer se korisnici usluga, prema svom imovnom stanju, dele na one kojima je ta zaštita više ili manje dostupna. Time se poništava osnovni postulat pravičnosti koji je u vezisa jednakom dostupnošću zdravstvene zaštite svim građanima.

I drugi argument, „smanjenje liste čekanja”, nosi jak pečat socijalne diskriminacije. Čekanje se, bez sumnje, skraćuje za one koji to mogu sebi da priušte, ali bi sirotinja od toga indirektno videla koristi samo ako produktivnost u prepodnevnim časovima ne bi bila ugrožena potrebom zdravstvenih radnika da čuvaju snagu za svoje popodnevne obaveze. Prividno logično zvuči treći razlog „obezbeđivanje uslova pacijentima za širi izbor”, ali se postavlja pitanje: kojim pacijentima? Ima li smisla oglušivati se o principe socijalne pravde zbog tankog privilegovanog sloja koji bi pravo šireg izbora uživao po, moglo bi se reći, predstavničkom principu, u ime ostalog stanovništva.

Sporan je i četvrti argument, „obezbeđivanje uslova za angažovanje većeg broja sada zaposlenih zdravstvenih radnika” u svojoj ili nekoj drugoj ustanovi. Zar nije razumnije otvoriti vrata nezaposlenim stručnjacima koje škole i fakulteti obrazuju u znatno većoj meri nego što sistem može da ih prihvati?

Svaka etička, politička i ekonomska maglina poput ovog zakona obično se, poput ricinusne pilule, uvija u zašećerene visokoparne fraze, pa predstavnici vlasti tvrde kako se mora „omogućiti normalan rad lekara na nivou saradnje privatne i državne prakse, onako kako je to svuda u Evropi”. Lepo zvuči za laičko čitalaštvo jer se na prvi pogled ne prepoznaje sva višeslojnost podvale. Kakav je to „normalan rad lekara” kada svoje pacijente, koji su decenijama uplaćivali zdravstveno osiguranje, stavlja pred dilemu ili da čekaju mesecima na pregled ili da dođu i plate uslugu koja je trebalo da bude besplatna? Kakav je to nivo „saradnje privatne i državne prakse”, ako je jednosmeran jer nema govora da privatni lekar, po analogiji, koristi usluge državnih ustanova za pružanje svojih usluga? Posebno je besmisleno pozivanje na praksu u Evropi, jer smo mi jedina zemlja koja služi kao jedinstven primer anahronog odnosa prema privatnoj praksi koju, za razliku od svih ostalih, uporno odbijamo da pod jednakim uslovima integrišemo u zdravstveni sistem.

Jasno je da ceo ovaj zakonodavni kalambur neminovno vodi daljem opadanju motivacije državnih lekara za angažovanjem u radno vreme i, sledstveno, smanjenju produktivnosti. Uz to, otežava se priliv „sveže krvi” u jednu poslovično okoštalu i, u celini uzev, preglomaznu, a nedovoljno efikasnu strukturu, kakvu čini naš zdravstveni sistem. Korupcija se legalizuje za neke vanbolničke usluge, jer ih korisnik javno plaća iz svog džepa (direktno podmićivanje, i dalje ostaje za ozbiljnije hospitalne intervencije). Time se fond rasterećuje dela finansijskih obaveza, jer ih prenosi na građane, ali se sirotinji još više smanjuje dostupnost zdravstvene službe.

Medicinske pantalone

Lekari su u bugarskom parku za medvede Belica izvršili jedinstvenu operaciju, koja će omogućiti medvedu Dobriju da posle 20 godina ponovo vidi na jedno oko.

Medicinski mantili po Vašim merama. Kvalitetan medicinski keper.

Isporuka na kućnu adresu. Medicinske uniforme Katić 

Operaciju su izvršili lekari Jordan Tumbev iz Blagoevgrada i Petar Dimkov iz Sofije, koji su "skinuli zavesu" na desnom oku vašarskog medveda, traumu koju je zadobio najverovatnije od udarca.
Operisani medved je star oko 23 godine, a spašen je zahvaljujući nemačkoj organizaciji "Fur foten" (Četiri šape) tokom 2003. godine. Pre toga je "radio" kao mečka plesačica u selu Jagoda, u okrugu Stara Zagora.
Park za vašarske medvede u Belici funkcioniše od 2000. godine zahvaljući organizaciji "Četiri šape" i fondaciji glumice Brižit Bardo. Belica zauzima površinu od 120.000 kvadratnih metara i trenutno su u parku smeštene 26 bivša medveda plesača iz Bugarske.
U parku su, prema sporazumu koji je Srbija potpisala sa organizacijom "Četiri šape", smeštena i dva medveda iz naše zemlje.
Treća vašarska mečka iz Srbije, koja je početkom prošle godine prebačena na oporavak u park Belica, uginula je početkom maja ove godine.

Septembarski rok za buduce studente hemije i biologije

Drugi upisni rok na Univerzitetu u Beogradu počeće 1. septembra, a prijavljivanje kanditata za još nepopunjena mesta na državnim fakultetima trajaće dva dana.

Najviše slobodnih indeksa ima na Poljoprivrednom fakultetu 399, i to 157 budžetskih mesta i 242 samofinansirajuća. Na Mašinskom fakultetu ima još 103 mesta za besplatno školovanje. Rudarsko-geološki fakultet ima mesta za još 92 studenta - 47 za budžet i 45 onih koji će sami finansirati školovanje. Na TehnoloŠko-metalurški fakultet može se upisati još 79 budžetskih brucoša i 16 koji će sami plaćati školarinu.

Šumarski fakultet ima još 72 slobodna mesta, 26 na budžetu i 46 samofinansirajućih.

Fakultet za fizičku hemiju može da upiše još 15 budžetskih i 19 samofinansirajućih studenata. Hemijski fakultet ime mesta za još 22 buzetska stuenta i šest samofinansirajućih. Na Biološkom fakultetu ima još tri slobodna samofinansirajuća mesta, a na Fakultetu organizacionih nauka još 80 za brucoše koji sami plaćaju studije.

Medicinski radnici i za izvoz

I pored poziva da se poveća upis studenata na Medicinski fakultet i čak i sa očekivanim prilivom novoškolovanog medicinskog osoblja, u Sloveniji taj problem decenijama neće moći da bude rešen, pišu slovenački listovi i ističu dobar kvalitet kadrova Medicinskog fakulteta u Beogradu i Zagrebu.

Zavod za zdravstveno osiguranje Slovenije smatra da bi se nedostatak anesteziologa u Sloveniji odmah mogao rešiti, ako bi u toj zemlji počelo da radi oko 50 lekara iz Srbije, za čiji početak rada ključne prepreke predstavljaju strogi uslovi slovenačkih medicinskih asocijacija.

Oni takođe tvrde da bi se boljom organizaciojom rada i odobravanjem prekovremenog rada za više afirmisanih ruskih stručnjaka mogli izbeći dramatični problemi u slovenačkom zdravstvenom sistemu.



Pacijenti strahuju da neće dobiti blagovremeno i odgovarajuće lečenje i da će se produžiti period čekanja za dobijanje odgovarajuće medicinske usluge

Medicinski mantili Katić. Uvozni medicinski keper. Isporuka na kućnu adresu.

Slovenački sindikat lekara (FIDES), međutim, smatra da slovenačka zdravstvena zaštita, za razliku od drugih evropskih zemalja, nije u potrazi za novim lekarima iz evropskih zemalja i ukazuje na probleme koji mogu biti prouzrokovani kada je u pitanju dobijanje odgovarajući dozvola za rad stranih lekara.

Lekarske komore Slovenije, ipak već odavno pokušavaju da eliminišu dugotrajne procedure za dolazak stranih lekara, ali bez određenih kriterijuma za smanjenje nivoa njihovog znanja.

15 godina tradicije u proizvodnji i prodaji medicinskih uniformi. 

Uniforme po Vašim merama. Najpovoljniji u Srbiji. 064/11 65 108

Oni predlažu slovenačkoj vladi da usvoji integrisan pristup rešavanju zdravstvene zaštite, dok građanska udruženja apeluju da predstavnici vlade i zdravstveni radnici, kroz zajednički dijalog, definišu slovenačku zdravstvenu politiku u koju će građani imati poverenja.

Lekari traze bolje uslove

Više od 40.000 operacija i nekoliko hiljada zakazanih lekarskih pregleda odloženo je u Italiji zbog jednodnevnog štrajka medicinskih radnika, organizovanog protiv mera štednje koje je najavila italijanska vlada. Grupa od oko 100 doktora i medicinskih sestara okupila se istovremeno ispred parlamenta u Rimu, noseći plakate i duvajući u vuvuzele.

Medicinski mantili po Vasim merama. Isporuka na kucnu adresu.

 
  Zastupnik najvećeg italijanskog sindikata rekao je da se u štrajk uključilo oko 75 odsto ukupnog medicinskog osoblja u zemlji, uključujući i veterinare, ali i napomenuo da bolnice rade sa miniminalnim kapacitetima zbog građana kojima je potrebna hitna medicinska pomoć.

 Hirurske uniforme. 14 godina tradicije.

  Zdravstveni radnici protestuju zbog dvogodišnjih mera štednje, vrednih 25 milijardi evra, koje je italijanski Senat odobrio prošle sedmice i poslao ga na usvajanje u Donji dom. Sindikati zdravstvenih radnika strahuju da će zbog najavljenih mera štednje za četiri godine zdravstvenom sistemu nedostajati oko 30.000 lekara, kao i da će biti otpuštena polovina od ukupnog broja doktora zaposlenih na određeno vreme u vitalnim zdravstvenim sektorima. Zbog mera štednje već su protestovali javni službenici, diplomate, studenti, sudije i penzioneri, navodi italijanska agencija.

Bluze i pantalone, u svim bojama i velicinama. Klasicni i moderni modeli.

  Mere štednje predviđaju podizanje starosne granice za penzionisanje žena, kao i smanjenje zarada administracije za 10 odsto. Predviđeno je dvogodišnje zamrzavanje zarada u javnom sektoru, dok će plate menadžera u toj oblasti biti skresane za pet odsto za one koji godišnje zarađuju iznad 50.000 evra i 10 odsto za plate iznad 150.000 evra. Planovi imaju za cilj postepeno smanjivanje budžetskog deficita - sa 5,3 odsto 2009. na 2,7 odsto 2012. godine.

Beli mantili - povoljno i brzo

Doktori koji studirali na Medicinskom fakultetu u generaciji '89. su pozvani da se priključe grupi svojih kolega na www.facebook.com/group.php?gid=50007180265