Lekari upozoravaju na alergije

Pošto su temperature tokom zime varirale to znači da će ovogodišnji polen u vazduhu biti ranije, pre nego se i naviknemo da je zima gotova i pre nego što naš odbrambeni sistem reaguje.

Lekari širom sveta preporučuju da se posebno u ovom periodu povede računa o prevenciji alergijskih reakcija. U slučajevima gde vetar jako i brzo širi polen biljaka, najčešće ambrozije, lekari ljudima jednostavno preporučuju da ostanu u kućama. Najčešći fluid polena je između 5 i 10 sati ujutru pa se tada preporučuje nošenje šala preko nosa i usta ukoliko idete negde. Ako vam se pojavi alergijska reakcija na početku sezone, preporuke su da ne čekate, već da odmah odete kod lekara i što pre započnete terapiju kako biste izbegli komplikacije, jer kritičan period širenja polena traje i više od mesec dana.

Resenje: kopriva

kožu žari, alergiju leči.   Ishrana je takođe dobro oružje u borbi protiv polena. Međutim, ukoliko ste alergični na travu onda treba da izbegavate paradajz i breskve, jer oni često izazivaju slične simptome

Medicinski mantil porudzbina

Preko šest hiljada lekara iz Srbije trenutno radi u inostranstvu. Za njih nije bilo posla u Srbiji, pa su oni lako presekli i svoje stetoskope preselili u Nemačku, Sloveniju, Ameriku, čak i u Australiju. Ovih dana, oglas za posao u inostranstvu oblepljeni su svuda po domovima zdravlja.Najveći broj lekara odlazi trbuhom za kruhom, jer su sami našli klinike i slali svoje biografije. Tu su i preporuke kolega koji već rade u nekoj od bolnica ili privatne agencije koje posreduju. 

Već dve decenije u službi zdravstvenih radnika u Srbiji! Medicinske uniforme Katić

Samo prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, na birou je oko dve hiljade doktora opšte prakse i skoro sto doktora specijalista medicine. Većina njih nije dobila nikakvu šansu za ulazak u neku od zdravstvenih ustanova. Čak ni mogućnost da volontiraju. Za njih su bile klinike izvan Srbije. Stručnjaci upozoravaju na to da je gubitak mladih ljudi za našu zemlju nemerljiv. Naročito ako se uračuna da državu svaki svršeni student medicine košta nekoliko hiljada evra. Kada se na to dodaju troškovi specijalizacije, cifra je znatno veća. Tek mali broj zdravstvenih radnika nađe posao preko ”bare” zahvaljujući Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Kako smo saznali, prošle godine ih je tek dvadesetak otišlo iz zemlje na ovaj način. Mnoge evropske zemlje suočavaju se sa problemom manjka lekara, jer većina njihovih doktora hoće da radi po velikim gradovima. Lekarske stolice ”zvrje” prazne po manjim mestima. To je idealna prilika za naše stručnjake, koji bi, najverovatnije, u Srbiji penziju dočekali na birou. Jedna od zemalja koja se raduje srpskim lekarima svakako je Nemačka. Svake godine nekoliko desetina zdravstvenih radnika spakuje kofere i ode. Nisu, međutim, doktori sa biroa jedini koji traže šansu u inostranstvu. Među njima ima i lekara sa višegodišnjim stažom, kojima je, kako kažu, dosta neorganizovanosti, nerada i korupcije po srpskim bolnicama.

Septembarski rok za buduce studente hemije i biologije

Drugi upisni rok na Univerzitetu u Beogradu počeće 1. septembra, a prijavljivanje kanditata za još nepopunjena mesta na državnim fakultetima trajaće dva dana.

Najviše slobodnih indeksa ima na Poljoprivrednom fakultetu 399, i to 157 budžetskih mesta i 242 samofinansirajuća. Na Mašinskom fakultetu ima još 103 mesta za besplatno školovanje. Rudarsko-geološki fakultet ima mesta za još 92 studenta - 47 za budžet i 45 onih koji će sami finansirati školovanje. Na TehnoloŠko-metalurški fakultet može se upisati još 79 budžetskih brucoša i 16 koji će sami plaćati školarinu.

Šumarski fakultet ima još 72 slobodna mesta, 26 na budžetu i 46 samofinansirajućih.

Fakultet za fizičku hemiju može da upiše još 15 budžetskih i 19 samofinansirajućih studenata. Hemijski fakultet ime mesta za još 22 buzetska stuenta i šest samofinansirajućih. Na Biološkom fakultetu ima još tri slobodna samofinansirajuća mesta, a na Fakultetu organizacionih nauka još 80 za brucoše koji sami plaćaju studije.