Medicinski mantili, lekarske bluze i pantalone za studente medicine i stomatologije
|
|
|
|
|
|
|
|
Studenti medicine
Spisak najboljih studenata za nagrađivanje za dan škole i legate je objavljen na sajtu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Cestitamo vrednim talentima.
Studenti pomazu ucenicima srednje skole
Portal je napravljen sa ciljem da se modernizuje nastava i populariše učenje u srednjim školama. Pri kreiranju sajta kao primer su uzete društvene mreže preko kojih se može družiti, ali i učiti.
- Portal smo zamislili kao kombinaciju onlajn sistema za učenje i društvene mreže. Pošto srednjoškolci ionako dosta vremena provode uz računare i na internetu, družeći se preko Fejsbuka, ponudili smo im našu društvenu mrežu, na kojoj će moći da se druže, ali i da uče.
Sajt je postavljen kao platforma za elektronsko učenje, na kojoj je moguće postavljati rešene zadatke, pisane teme iz Srpskog ili bilo koje lekcije iz ostalih predmeta. Moguće je i postavljanje video materijala, kao sto su Youtube video klipovi o istoriji ili druge stvari vezane za školu. Svi materijali se pre postavljanja na sajt odobravaju od strane profesora.
Učlanjivanje učenika ce biti moguće po odeljenjima i školama, a svako odeljenje ce imati svoj zid za deljenje podataka.
Za sada ce pristup portalu imati učenici tri Niške gimazije, ali se do kraja godine očekuje uključenje i četvrte gimnazije "9, Maj" kao i ostalih gimazija iz okolini Niša.
- Portal smo zamislili kao kombinaciju onlajn sistema za učenje i društvene mreže. Pošto srednjoškolci ionako dosta vremena provode uz računare i na internetu, družeći se preko Fejsbuka, ponudili smo im našu društvenu mrežu, na kojoj će moći da se druže, ali i da uče.
Sajt je postavljen kao platforma za elektronsko učenje, na kojoj je moguće postavljati rešene zadatke, pisane teme iz Srpskog ili bilo koje lekcije iz ostalih predmeta. Moguće je i postavljanje video materijala, kao sto su Youtube video klipovi o istoriji ili druge stvari vezane za školu. Svi materijali se pre postavljanja na sajt odobravaju od strane profesora.
Učlanjivanje učenika ce biti moguće po odeljenjima i školama, a svako odeljenje ce imati svoj zid za deljenje podataka.
Za sada ce pristup portalu imati učenici tri Niške gimazije, ali se do kraja godine očekuje uključenje i četvrte gimnazije "9, Maj" kao i ostalih gimazija iz okolini Niša.
Medicinske uniforme po Vasim merama
O državnim i privatnim lekarima
Narednih dana u skupštinsku proceduru ulazi predlog zakona koji se komplikovano zove, a odnosi se na ostvarivanje zdravstvene zaštite. Osnovni razlog za donošenje ovog kratkog zakona od nekoliko članova je vraćanje prava zdravstvenim radnicima zaposlenim u državnoj službi, datog 2005, a delimično ograničenog 2008. godine, da zasnivaju dopunski radni odnos bilo u državnim bilo privatnim zdravstvenim ustanovama. Na prvi pogled, reč je o ustavnom pravu građana da biraju gde će i koliko će raditi, ali se, u suštini, legalizuju vrišteći konflikt interesa i golema nepravda. Naime, zdravstvene radnike u radno vreme treba da plaća država, a po podne i uveče –pacijenti. To potezanje „dve sise” s puno osnova se poredi sa inače nezamislivim pravom tužioca da istovremeno bude branilac optuženome ili s pravom sudije za prekršaje da dodatno zarađuje kao policajac.
Kao obrazloženje zakona zvanično se nude četiri razloga od kojih nijedan ne bi mogao da izdrži ozbiljniju kritiku. Navodna težnja za obezbeđivanjem „dostupne zdravstvene zaštite svim građanima” zakonom se pretvara u svoju suprotnost jer se korisnici usluga, prema svom imovnom stanju, dele na one kojima je ta zaštita više ili manje dostupna. Time se poništava osnovni postulat pravičnosti koji je u vezisa jednakom dostupnošću zdravstvene zaštite svim građanima.
I drugi argument, „smanjenje liste čekanja”, nosi jak pečat socijalne diskriminacije. Čekanje se, bez sumnje, skraćuje za one koji to mogu sebi da priušte, ali bi sirotinja od toga indirektno videla koristi samo ako produktivnost u prepodnevnim časovima ne bi bila ugrožena potrebom zdravstvenih radnika da čuvaju snagu za svoje popodnevne obaveze. Prividno logično zvuči treći razlog „obezbeđivanje uslova pacijentima za širi izbor”, ali se postavlja pitanje: kojim pacijentima? Ima li smisla oglušivati se o principe socijalne pravde zbog tankog privilegovanog sloja koji bi pravo šireg izbora uživao po, moglo bi se reći, predstavničkom principu, u ime ostalog stanovništva.
Sporan je i četvrti argument, „obezbeđivanje uslova za angažovanje većeg broja sada zaposlenih zdravstvenih radnika” u svojoj ili nekoj drugoj ustanovi. Zar nije razumnije otvoriti vrata nezaposlenim stručnjacima koje škole i fakulteti obrazuju u znatno većoj meri nego što sistem može da ih prihvati?
Svaka etička, politička i ekonomska maglina poput ovog zakona obično se, poput ricinusne pilule, uvija u zašećerene visokoparne fraze, pa predstavnici vlasti tvrde kako se mora „omogućiti normalan rad lekara na nivou saradnje privatne i državne prakse, onako kako je to svuda u Evropi”. Lepo zvuči za laičko čitalaštvo jer se na prvi pogled ne prepoznaje sva višeslojnost podvale. Kakav je to „normalan rad lekara” kada svoje pacijente, koji su decenijama uplaćivali zdravstveno osiguranje, stavlja pred dilemu ili da čekaju mesecima na pregled ili da dođu i plate uslugu koja je trebalo da bude besplatna? Kakav je to nivo „saradnje privatne i državne prakse”, ako je jednosmeran jer nema govora da privatni lekar, po analogiji, koristi usluge državnih ustanova za pružanje svojih usluga? Posebno je besmisleno pozivanje na praksu u Evropi, jer smo mi jedina zemlja koja služi kao jedinstven primer anahronog odnosa prema privatnoj praksi koju, za razliku od svih ostalih, uporno odbijamo da pod jednakim uslovima integrišemo u zdravstveni sistem.
Jasno je da ceo ovaj zakonodavni kalambur neminovno vodi daljem opadanju motivacije državnih lekara za angažovanjem u radno vreme i, sledstveno, smanjenju produktivnosti. Uz to, otežava se priliv „sveže krvi” u jednu poslovično okoštalu i, u celini uzev, preglomaznu, a nedovoljno efikasnu strukturu, kakvu čini naš zdravstveni sistem. Korupcija se legalizuje za neke vanbolničke usluge, jer ih korisnik javno plaća iz svog džepa (direktno podmićivanje, i dalje ostaje za ozbiljnije hospitalne intervencije). Time se fond rasterećuje dela finansijskih obaveza, jer ih prenosi na građane, ali se sirotinji još više smanjuje dostupnost zdravstvene službe.
Narednih dana u skupštinsku proceduru ulazi predlog zakona koji se komplikovano zove, a odnosi se na ostvarivanje zdravstvene zaštite. Osnovni razlog za donošenje ovog kratkog zakona od nekoliko članova je vraćanje prava zdravstvenim radnicima zaposlenim u državnoj službi, datog 2005, a delimično ograničenog 2008. godine, da zasnivaju dopunski radni odnos bilo u državnim bilo privatnim zdravstvenim ustanovama. Na prvi pogled, reč je o ustavnom pravu građana da biraju gde će i koliko će raditi, ali se, u suštini, legalizuju vrišteći konflikt interesa i golema nepravda. Naime, zdravstvene radnike u radno vreme treba da plaća država, a po podne i uveče –pacijenti. To potezanje „dve sise” s puno osnova se poredi sa inače nezamislivim pravom tužioca da istovremeno bude branilac optuženome ili s pravom sudije za prekršaje da dodatno zarađuje kao policajac.
Kao obrazloženje zakona zvanično se nude četiri razloga od kojih nijedan ne bi mogao da izdrži ozbiljniju kritiku. Navodna težnja za obezbeđivanjem „dostupne zdravstvene zaštite svim građanima” zakonom se pretvara u svoju suprotnost jer se korisnici usluga, prema svom imovnom stanju, dele na one kojima je ta zaštita više ili manje dostupna. Time se poništava osnovni postulat pravičnosti koji je u vezisa jednakom dostupnošću zdravstvene zaštite svim građanima.
I drugi argument, „smanjenje liste čekanja”, nosi jak pečat socijalne diskriminacije. Čekanje se, bez sumnje, skraćuje za one koji to mogu sebi da priušte, ali bi sirotinja od toga indirektno videla koristi samo ako produktivnost u prepodnevnim časovima ne bi bila ugrožena potrebom zdravstvenih radnika da čuvaju snagu za svoje popodnevne obaveze. Prividno logično zvuči treći razlog „obezbeđivanje uslova pacijentima za širi izbor”, ali se postavlja pitanje: kojim pacijentima? Ima li smisla oglušivati se o principe socijalne pravde zbog tankog privilegovanog sloja koji bi pravo šireg izbora uživao po, moglo bi se reći, predstavničkom principu, u ime ostalog stanovništva.
Sporan je i četvrti argument, „obezbeđivanje uslova za angažovanje većeg broja sada zaposlenih zdravstvenih radnika” u svojoj ili nekoj drugoj ustanovi. Zar nije razumnije otvoriti vrata nezaposlenim stručnjacima koje škole i fakulteti obrazuju u znatno većoj meri nego što sistem može da ih prihvati?
Svaka etička, politička i ekonomska maglina poput ovog zakona obično se, poput ricinusne pilule, uvija u zašećerene visokoparne fraze, pa predstavnici vlasti tvrde kako se mora „omogućiti normalan rad lekara na nivou saradnje privatne i državne prakse, onako kako je to svuda u Evropi”. Lepo zvuči za laičko čitalaštvo jer se na prvi pogled ne prepoznaje sva višeslojnost podvale. Kakav je to „normalan rad lekara” kada svoje pacijente, koji su decenijama uplaćivali zdravstveno osiguranje, stavlja pred dilemu ili da čekaju mesecima na pregled ili da dođu i plate uslugu koja je trebalo da bude besplatna? Kakav je to nivo „saradnje privatne i državne prakse”, ako je jednosmeran jer nema govora da privatni lekar, po analogiji, koristi usluge državnih ustanova za pružanje svojih usluga? Posebno je besmisleno pozivanje na praksu u Evropi, jer smo mi jedina zemlja koja služi kao jedinstven primer anahronog odnosa prema privatnoj praksi koju, za razliku od svih ostalih, uporno odbijamo da pod jednakim uslovima integrišemo u zdravstveni sistem.
Jasno je da ceo ovaj zakonodavni kalambur neminovno vodi daljem opadanju motivacije državnih lekara za angažovanjem u radno vreme i, sledstveno, smanjenju produktivnosti. Uz to, otežava se priliv „sveže krvi” u jednu poslovično okoštalu i, u celini uzev, preglomaznu, a nedovoljno efikasnu strukturu, kakvu čini naš zdravstveni sistem. Korupcija se legalizuje za neke vanbolničke usluge, jer ih korisnik javno plaća iz svog džepa (direktno podmićivanje, i dalje ostaje za ozbiljnije hospitalne intervencije). Time se fond rasterećuje dela finansijskih obaveza, jer ih prenosi na građane, ali se sirotinji još više smanjuje dostupnost zdravstvene službe.
Crveni krst - uniforme
Rаdnici Pаrking servisа Beograd su obučeni zа pružаnje prve pomoći ugroženimа nа ulici.
Rаdnici gradskog Jаvnog komunаlnog preduzećа „Pаrking servis”, u orgаnizаciji grаdа Beogrаdа, zаvršili su kurs pružаnjа prve pomoći.
Medicinske uniforme za studente fakulteta. Po Vasim merama. Isporuka na kucnu adresu. Najjeftiniji na trzistu Srbije.
U dosаdаšnjoj obuci učestvovаlo je 120 zаposlenih, koji stečeno znаnje mogu dа koriste kаd god se nаđu u situаciji dа nekome pomognu dok ne stigne lekаrskа pomoć.
Zbog prirode poslа, rаdnici JKP „Pаrking servis” svаkodnevno stupаju u kontаkt sа korisnicimа uslugа ili im je posаo vezаn zа rаd nа ulici, pа mogu doći u situаciju dа je nekome potrebno ukаzаti prvu pomoć.
Kurs obuhvаtа osnove pružаnjа prve pomoći, sа teorijskim i prаktičnim delom koje sprovode volonteri Crvenog krstа Beogrаdа i Crvenog krstа Srbije.
Rаdnici gradskog Jаvnog komunаlnog preduzećа „Pаrking servis”, u orgаnizаciji grаdа Beogrаdа, zаvršili su kurs pružаnjа prve pomoći.
Medicinske uniforme za studente fakulteta. Po Vasim merama. Isporuka na kucnu adresu. Najjeftiniji na trzistu Srbije.
U dosаdаšnjoj obuci učestvovаlo je 120 zаposlenih, koji stečeno znаnje mogu dа koriste kаd god se nаđu u situаciji dа nekome pomognu dok ne stigne lekаrskа pomoć.
Zbog prirode poslа, rаdnici JKP „Pаrking servis” svаkodnevno stupаju u kontаkt sа korisnicimа uslugа ili im je posаo vezаn zа rаd nа ulici, pа mogu doći u situаciju dа je nekome potrebno ukаzаti prvu pomoć.
Kurs obuhvаtа osnove pružаnjа prve pomoći, sа teorijskim i prаktičnim delom koje sprovode volonteri Crvenog krstа Beogrаdа i Crvenog krstа Srbije.
Medicinske uniforme Beograd
Švajcarski Nestle planira da uloži stotine miliona dolara u proširenje svojih poslova medicinske hrane na sve većem tržištu proizvoda koji pomažu u tretmanu hroničnih bolesti kao što su dijabetis i gojaznost.
Švajcarska kompanija je jedan od najvećih svetski proizvodjača hrane sa prodajom koja je prošle godine premašila 100 milijardi dolara.
Medicinske uniforme po Vasim merama. Isporuka na kucnu adresu.
Nestle danas kaže da mu je cilj da "pokrene novu industriju izmedju hrane i lekova" stvaranjem medicinskog nutrističkog instituta u Švajcarskoj i firme po imenu Nestle Helt Sajns.Švajcarska kompanija je jedan od najvećih svetski proizvodjača hrane sa prodajom koja je prošle godine premašila 100 milijardi dolara.
Medicinska skola
Упис за струковне козметичаре-естетичаре
Број студената на буџету за струковне козметичаре-естетичаре биће објављен по добијању одлуке Владе Републике Србије.
У прву годину студија могу се уписати кандидати који имају одговарајуће средње образовање-средња школа у четворогодишњем трајању. Основ за утврђивање редоследа кандидата за упис на студије првог степена је општи успех постигнут у средњем образовању и резултат на пријемном испиту. Пријемни испит се полаже из предмета Биологија по плану и програму средње медицинске школе. Накнада трошкова за пријемни испит износи 5000,00 динара. Школарина за студенте студијског програма Струковни козметичар-естетичар који плаћају школарину износи 82000,00 динара. Школарина за студенте странце износи 2000 USD (у динарској противвредности).
Медицинске униформе Катић. Израда по Вашим мерама и испорука на кућну адресу.
Висока здравствена школа струковних студија у Београду акредитовала је поново Струковне козметичаре-естетичаре са трогодишњим Наставним планом и 180 бодова. Пријављивање кандидата 20. и 21. септембра 2010.Број студената на буџету за струковне козметичаре-естетичаре биће објављен по добијању одлуке Владе Републике Србије.
У прву годину студија могу се уписати кандидати који имају одговарајуће средње образовање-средња школа у четворогодишњем трајању. Основ за утврђивање редоследа кандидата за упис на студије првог степена је општи успех постигнут у средњем образовању и резултат на пријемном испиту. Пријемни испит се полаже из предмета Биологија по плану и програму средње медицинске школе. Накнада трошкова за пријемни испит износи 5000,00 динара. Школарина за студенте студијског програма Струковни козметичар-естетичар који плаћају школарину износи 82000,00 динара. Школарина за студенте странце износи 2000 USD (у динарској противвредности).
Medicinske pantalone
Lekari su u bugarskom parku za medvede Belica izvršili jedinstvenu operaciju, koja će omogućiti medvedu Dobriju da posle 20 godina ponovo vidi na jedno oko.
Operaciju su izvršili lekari Jordan Tumbev iz Blagoevgrada i Petar Dimkov iz Sofije, koji su "skinuli zavesu" na desnom oku vašarskog medveda, traumu koju je zadobio najverovatnije od udarca.
Operisani medved je star oko 23 godine, a spašen je zahvaljujući nemačkoj organizaciji "Fur foten" (Četiri šape) tokom 2003. godine. Pre toga je "radio" kao mečka plesačica u selu Jagoda, u okrugu Stara Zagora.
Park za vašarske medvede u Belici funkcioniše od 2000. godine zahvaljući organizaciji "Četiri šape" i fondaciji glumice Brižit Bardo. Belica zauzima površinu od 120.000 kvadratnih metara i trenutno su u parku smeštene 26 bivša medveda plesača iz Bugarske.
U parku su, prema sporazumu koji je Srbija potpisala sa organizacijom "Četiri šape", smeštena i dva medveda iz naše zemlje.
Treća vašarska mečka iz Srbije, koja je početkom prošle godine prebačena na oporavak u park Belica, uginula je početkom maja ove godine.
Medicinski mantili po Vašim merama. Kvalitetan medicinski keper.
Isporuka na kućnu adresu. Medicinske uniforme Katić
Operaciju su izvršili lekari Jordan Tumbev iz Blagoevgrada i Petar Dimkov iz Sofije, koji su "skinuli zavesu" na desnom oku vašarskog medveda, traumu koju je zadobio najverovatnije od udarca.
Operisani medved je star oko 23 godine, a spašen je zahvaljujući nemačkoj organizaciji "Fur foten" (Četiri šape) tokom 2003. godine. Pre toga je "radio" kao mečka plesačica u selu Jagoda, u okrugu Stara Zagora.
Park za vašarske medvede u Belici funkcioniše od 2000. godine zahvaljući organizaciji "Četiri šape" i fondaciji glumice Brižit Bardo. Belica zauzima površinu od 120.000 kvadratnih metara i trenutno su u parku smeštene 26 bivša medveda plesača iz Bugarske.
U parku su, prema sporazumu koji je Srbija potpisala sa organizacijom "Četiri šape", smeštena i dva medveda iz naše zemlje.
Treća vašarska mečka iz Srbije, koja je početkom prošle godine prebačena na oporavak u park Belica, uginula je početkom maja ove godine.
Beli mantil - 12 evra
Izradjeni po Vašim merama i isporučeni na kućnu adresu.
Tradicija kvaliteta duga 15 godina.
Medicinske uniforme Katić - 064/11 65 108
Septembarski rok za buduce studente hemije i biologije
Drugi upisni rok na Univerzitetu u Beogradu počeće 1. septembra, a prijavljivanje kanditata za još nepopunjena mesta na državnim fakultetima trajaće dva dana.
Najviše slobodnih indeksa ima na Poljoprivrednom fakultetu 399, i to 157 budžetskih mesta i 242 samofinansirajuća. Na Mašinskom fakultetu ima još 103 mesta za besplatno školovanje. Rudarsko-geološki fakultet ima mesta za još 92 studenta - 47 za budžet i 45 onih koji će sami finansirati školovanje. Na TehnoloŠko-metalurški fakultet može se upisati još 79 budžetskih brucoša i 16 koji će sami plaćati školarinu.
Šumarski fakultet ima još 72 slobodna mesta, 26 na budžetu i 46 samofinansirajućih.
Fakultet za fizičku hemiju može da upiše još 15 budžetskih i 19 samofinansirajućih studenata. Hemijski fakultet ime mesta za još 22 buzetska stuenta i šest samofinansirajućih. Na Biološkom fakultetu ima još tri slobodna samofinansirajuća mesta, a na Fakultetu organizacionih nauka još 80 za brucoše koji sami plaćaju studije.
Najviše slobodnih indeksa ima na Poljoprivrednom fakultetu 399, i to 157 budžetskih mesta i 242 samofinansirajuća. Na Mašinskom fakultetu ima još 103 mesta za besplatno školovanje. Rudarsko-geološki fakultet ima mesta za još 92 studenta - 47 za budžet i 45 onih koji će sami finansirati školovanje. Na TehnoloŠko-metalurški fakultet može se upisati još 79 budžetskih brucoša i 16 koji će sami plaćati školarinu.
Šumarski fakultet ima još 72 slobodna mesta, 26 na budžetu i 46 samofinansirajućih.
Fakultet za fizičku hemiju može da upiše još 15 budžetskih i 19 samofinansirajućih studenata. Hemijski fakultet ime mesta za još 22 buzetska stuenta i šest samofinansirajućih. Na Biološkom fakultetu ima još tri slobodna samofinansirajuća mesta, a na Fakultetu organizacionih nauka još 80 za brucoše koji sami plaćaju studije.