Medicinska sestra-tehničar je jedno od najodgovornijih lica za stanje pacijenta, njegove higijene, kao i higijene njegove okoline. U isto vreme ona je i zdravstveni edukator, neko ko neprestano učestvuje u unapređenju zdravstvene kulture svoga okruženja. Jasno je da to mora biti osoba koja je pre svega odgovorna, čovekoljubac i humanista. Prizori koje svakodnevno sreće često nisu prijatni, treba izdržati i saživeti se sa velikom količinom ljudske patnje i nemoći, bolesničkim jecajima i kricima. Ići u medicinsku školu znači prolaziti i kroz jednu veliku školu života u kojoj se stiču iskustva većini nedostupna. Nekada su osmeh i dobra reč mnogo delotvorniji od lekova i to je nešto što medicinska sestra treba da nosi u sebi. Možda zakletva Florans Najtingel to najslikovitije pokazuje (preuzmite ovde). Prve dve godine medicinska sestra-tehničar intenzivno vežbaju u školskim kabinetima koji su solidno opremljeni. To svoje znanje (nameštanje kreveta, lična higijena bolesnika, osnove davanja terapije...) kasnije u 3. i 4. godini proširuju i direktno primenjuju na praksi u skoro svim klinikama Kliničkog centra Niš, Vojne bolnice, Psihijatrijske bolnice, Doma zdravlja... Na praksi je kontakt sa pacijentom neposredan, a rad naših učenika često potpuno samostalan.
